„Godinama već srećem muškarce koji mi pruže ruku tek nakon što se rukuju sa sa muškarcima oko mene. Nema problema. Nekoliko njih mi je čak održalo lekciju kako to tako treba jer su žene valjda po poretku stvari „iza muškaraca“. Ovim muškarcima kažem da me u buduće sasvim preskoče s rukovanjem, jer bolje da ne diraju šejtana.“
Pričala mi ovu priču moja profesorica s fakulteta. Pronašla sam se, logično. Preskakali su me i i preskaću me. Danas, na Međunarodni dan djevojčica, razmišljam ko je kriv za ovo i ovakvo stanje; muškarci ili žene!?
Odrasla sam u kući u kojoj je tata jedini muškarac. I taj prvi obrazac muškog ponašanja s kojim sam se susrela učio me sljedeće: „Ako te ja ikad dirnem, slobodno me spucaj šakom. To se odnosi i na ostale.“ Samo mi nije rekao da ću kroz život imati potrebu spucati šakom više žena nego muškaraca.
Istupih zube pričajući o feminizmu i ravnopravnosti, a sve mi se čini da ciljana publika ne haje mnogo. Žena ženi nije drug! Odnosno, jeste, ako si tužna, nepočešljana, jadna imat ćeš bataljon žena koje te podržavaju u tvom jadu. Ako nisi ništa od navedenog, onda kreće zapišavanje teritorija i perfidno guranje u stranu.
Danas, 11. oktobra 2020. godine, svećano se zaklinjem da ću podsticati sve djevojčice koje se nađu na mom životnom putu da razviju neophodne ključne vještine, da osnaže svoje potencijale, snagu, kreativnost i energiju. Sve djevojčice koje izrastu u kokoške i pokušaju prema meni biti bilo šta suprotno od navedenog spucat ću šakom, figurativno, ali onako hrabro, muški.
Drage djevojčice, ne možete se razviti tako što ćete ležati uokolo i biti svačiji otirač. „I ne pokušavajte otkriti gdje ste pogriješile. Na greške vam uvijek ukazuju nepočešljane mačke i škiljave koke.“
