Jesi ili nisi! U životu se baš ništa ne može isforsirati, ali izvježbati itekako može.
Ovih dana sam baš sretna. Prirodno stanje moga bića je sreća, ali mi se dešavalo da me empatija i ekstremne emocije uvedu u neka sranja od stanja. Važno je znati da je svako stanje promjenjivo. Ukoliko je tvoje unutarnje biće razigrano i veselo nema te crne sile koja se dugo može zadržati u tebi i nad tobom, a da pri tome svjetlost ne prevlada.
Prije nekog vremena, u jednom od klonulih stanja vidio me moj tata i rekao mi nešto što od tog dana ponavljam ljudima koje volim:
Sve razumijem, ali predugo to voziš!
Iako djeluje kao floskula kada tamo negdje pročitate ili čujete kako treba svakodnevno nabrajati svoje blagoslove, kunem se da je to put ka povratku sebi. Piši na papir, u dnevnik, izgovaraj pred ogledalom u kupatilu, u retrovizoru dok voziš, u sebi dok šetaš, glasno dok slažeš suđe u mašinu ili prostireš veš – ali jebeno reci barem pet stvari koje su te taj dan usrećile, da ne kažem pomaknule s mjesta. Nisam Louise Hay, nekad mi vlastite riječi zvuče kao paradoks nekim danima, ali patern pozitive je tu.
Kad sam napokon definisala da moja sreća ne zavisi od bilo koga i da je sve što trebam samo u meni, svi i sve su postali samo dodatak, ukras mojim danima.
26. 02. 2021. MOJ DAN
Budim se na prve zrake sunca i ustaljeno DOBRO JUTRO. Eto ga, prvi ukras dana.
Nova mirisna kupka i ulje od lavande koje mi je poklonila Emina. Drugi ukras dana.
Šminkam se i slušam Balaševićev koncert iz 2005.
Da od silnih briga Bog posustan,
pa me zamoli da ga odmenim,
ne bi bilo lepo da mu,
dok ne ustane,
svet na bolje promenim…
Razmišljam kako negdje Gore piše Đole Nebesku Serenatu. Sretna sam što je postojao. Sve što je utkao u moje biće, moj je vječni ukras.
Sofićev kraljevski prsten i naušnice i dalje u meni izazivaju euforiju. Gledam se u ogledalu i mislim, KATARINA KOSAČA, bosanska kraljica.
Po špric parfema na tačke života, nove tigraste cipele i krećem u dan.
Koliko samo ukrasa do osam sati ujutro.
Prva jutarnja kafa s njim. U pozadini opet čujem Balaša:
Ona me voli, znam, ok, ne suviše,
Al’ taman dovoljno da krišom uzdiše,
Kada me tračeri ubace u šemu…
Karma ili šta?! Ne bih rekla. Ljubav uvijek privuče više ljubavi, dobra energije više energije.
Na poslu se odmotao i završio projekat od par miliona. Stigle važne riječi priznanja.
Šefica mi je napravila zdravi smoothie i „otjerala“ me s posla jer je dan divan, pa da ga ne propustim.
Prijateljica mi na ručku ispričala svoju sretnu ljubavnu priču, sa sve leptirima i crvenim srcima. Dok je slušam u sebi ponavljam: Bravo, bravo! Kolo sreće okreće se!
Puhali smo i svjećice na kraju dana. Moja sestra proslavila 33. rođendan.
Ovako se broje blagoslovi. I ne, nije svaki dan ovakav, nekad je najbolja stavka u mom danu svježa jutarnja kafa, i to je sasvim u redu, ali sreća se trenira.
Izostavila sam to da sam prosula kremu za kosu dok sam se spremala ujutro, da sam krenula autom na posao i deset minuta pokušala parkirati, to da sam njemu zakasnila na kafu 8 minuta (ovo me on sabrao), to da sam zaboravila ključ od kancelarije, to da mi je popodne bilo vruće u onome što sam obukla ujutro, to da nisam do 16:00 stigla da piškim. To je sve periferija.
Važno je, prevažno, izbrojati blagoslove, očistiti FB i Instagram listu, imenik, stare foldere na laptopu, ormar, prijateljstva, misli, dušu.
Nemoj predugo da voziš MRAK!
Sve ovo možeš ako u duši nisi potumrak, onda te ni sva ljubav ovog svijeta ne može oplemeniti. Znam to, upoznala sam u životu par crnih i natmurenih duša. Oni ne znaju bolje od toga nego da ti zaklonu sunce.
Jesi ili nisi! I gotovo!
